"ONA SLAVILA UZ SARME I PRASE, A MENE OBRUKALA ZBOG..." Anđeli PRESELA SLAVA, svekrva je BRUTALNO PONIZILA!

Pravilo da se u toku Božićnog posta priprema posna trpeza ne poštuju svi pravoslavni vernici u Srbiji. Kad se Anđela udala za Aleksu, njegovi roditelji su goste za Svetog Nikolu dočekivali uz meze, sarme i prase. Pošto su preuzeli slavu od njegovog oca, odlučili su da goste dočekaju uz posnu hranu, kako ih je sveštenik posavetovao. Svekru i svekrvi se to nije dopalo.

"Posle sedam godina braka, moj muž Aleksa i ja preselili smo se iz Kostolca u Beograd zbog posla. Pošto su njegovi roditelji u ozbiljnijim godinama i svekrva je umorna da sprema slavu, Aleksa je preuzeo slavu od oca i s puno radosti smo ih pozvali da dođu kod nas da zajedno proslavimo Svetog Nikolu. Zvali smo i kumove, i prijatelje, i nove komšije, a sveštenik nam je objasnio da bi trpeza trebalo da bude posna. Čak je i naša četvorogodišnja ćerka Tara stalno govorila kako će uoči slave da pije mleko, a na sam dan slave neće.

Moja svekrva je decenijama spremala mrsnu trpezu za Svetog Nikolu - od gibanice, preko ruske salate i sarme, do pečenja i starinskih torti sa jajima i puterom. U dogovoru sa Aleksom odlučila sam da slavu obeležim onako kako nam je savetovao sveštenik – uz posnu hranu. Danima sam pripremala ono čime ću poslužiti goste: žito, pasulj, posne pite, ribu, posne salate, posne kolače… Želela sam da sve bude savršeno i da pokažem koliko mi vera i običaji znače.

Kad su moji svekar i svekrva stigli, sve je delovalo mirno, ali čim su videli posnu trpezu, lica su im se zamračila. Svekrva mi je pred svima rekla: "Šta je ovo, snajka?! Zar si mislila da ćemo ovako da jedemo?! Ko te je tome naučio? Zar nisi kod nas videla kako se sprema slava? Nikad od tebe domaćica neće biti! Zoveš goste, a stisla si novčanik! Pa nismo bolesni, pa da postimo!"

Svi smo bili šokirani, a novi hladan tuš je usledio kad su posle pola sata rekli kako moraju da idu nazad za Kostolac i dodali da će usput kupiti pljeskavice, "da ne idu kući gladni".

Mislila sam da ću u zemlju da propadnem. Em su me uvredili kao domaćicu, em su to uradili pred gostima. A ja sam se toliko trudila da sve bude po pravilima, iako ni Aleksa, ni ja, ni naša ćerkica Tara ne postimo velike postove.

Gledala sam svekra i svekrvu kako izlaze iz kuće, dok su gosti bili šokirani. Ceo trud, svaki sat proveden u pripremi, činilo se kao da je bio uzaludan. Kuma je probala da me uteši, Aleksa takođe. Podsetio me je na reči sveštenika koji je došao da sveti vodicu pred slavu - da vera i poštovanje tradicije dolaze iz srca, a ne iz tuđih očekivanja. Ipak, on im ništa nije rekao kad su ljutito odlazili za Kostolac. Razumem ga, bilo mi je žao i nije hteo da uvredi roditelje, pogotovo ne na tako veliki praznik.

Naša prva slava u novom domu nije bila vesela onako kako sam zamišljala. Komšinica Rada mi je rekla da je trebalo da spremim i mrsnu hranu ako je već moja svekrva tako radila, pa da iznesem mrsno njoj i svekru kad dođu. Ali, moj muž i ja smo hteli da proslavimo Svetog Nikolu onako kako običaji nalažu.

Svekar i svekrva neće da se jave kad ih zovemo na mobilni. Moja zaova, Aleksina sestra, javila je da su dobro stigli kući, ali da su razočarani što je Aleksa preuzeo slavu, a neće da je slavi "onako kako treba". Sad sam u nebranom grožđu - šta da radimo iduće godine? Da li da pravimo posnu ili mrsnu hranu za Svetog Nikolu? Ako popustim i spremam "sve redno" ko što je moja svekrva radila, ogrešiću se. Ako napravim posnu trpezu kao ove godine, možda će me opet obrukati pred gostima...

Bonus video:

(Espreso/ Ženablic/ Snežana Moldovan/ Prenela: T.M.)